Irševićeva dugo nije znala da haker koristi adrese koje je zatekao na njenom mejlu i u „sent folderu" i u njeno ime šalje patetične pozive za pomoć jer je navodno opljačkana u inostranstvu. Da haker u njeno ime traži novčanu pomoć saznala je tek kada je primila poštu „od same sebe" i iz poruke na engleskom jeziku saznala „da je pokradena u Velsu, te da joj je hitno potrebno 900 funti".

Prvo joj je sve delovalo neverovatno, ali narednih dana je neprestano bila u stresu.
- Dok sam u neverici čitala poštu, pozvale su me kolege iz lista „Dnevnik" koji su dobili isti mejl. Bili su veoma uznemireni i od njih sam saznala da mnogi brinu za moju sudbinu. U želji da mi pomognu, čak su nazvali hotel u kome sam navodno odsela. Otuda su ih obavestili da haker taj hotel često koristi kada provali u nečiju adresu i pokušava da nasamari ljude - kaže Sandra Iršević.

Osim imena hotela haker je poslao račun na koji bi trebalo uplatiti pomoć za Sandru. Subotička novinarka je preko „Fejsbuka" odmah obavestila prijatelje da je mejl lažan, da nije putovala u Vels i da nipošto nikome ne šalju novac. Ali, mnogi nisu uključivali kompjuter pa su je uplašeni neprestano zvali na mobilni. Psihički utučena, pomišljala je da isključi telefon, ali se bojala da će neki njeni poznanici nasesti i poslati novac ko zna gde i ko zna kome.

Sandri, koja je danima bila uplašena i bespomoćna nije jasno ko je „provalio" njenu adresu na yahoo.com. Da sve bude gore, danima nije imala pristup mejlu, što ju je dovodilo u nove sumnje i strahove. U mislima je odmotavala događaje i zaključila kako je, možda, sama otkrila šifru svog internet identiteta.

- Dan pre nego sam dobila lažno pismo, primila sam obaveštenje da mi ističe adresa i da je potrebno da ispunim formular sa pasvordom. Upisala sam „šifru" ne znajući da veb mejlovi nemaju rok trajanja. Najverovatnije da je haker posle toga ušao u moju mejl intimu i poslao lažni poziv za pomoć - kaže Sandra Iršević.
O krađi internet adrese Sandra je obavestila subotički SUP. Kako nezvanično saznajemo, u policiji smatraju da je to jedinstven slučaj i da takvih prevara nema mnogo. Međutim, internet provajderi tvrde suprotno, odnosno da se mnogi iz naivnosti „upecaju" na zamke hakera, ali se toga stide i ćute.

- To je klasičan „fišing" i gotovo da nema dana da nam se neko ne javi da je prevaren. Takvih je sigurno više jer se mnogi stide da priznaju da su nasamareni. Veliki je problem to što korisnici interneta n e koriste složene šifre već one koje bi i dete moglo da „provali" - kaže Igor Vicai iz „Suonlajna".

Vicai savetuje maksimalnu opreznost koja podrazumeva da sve mejlove koje ne očekujete nikako ne treba otvarati, već ih treba obrisati. Višak radoznalosti, a manjak opreza i preventive mnoge je već koštao.